obicna prica...

Vec danima mi odzvanja u ušima rečenica koju moja draga prijateljica često koristi: "Kakve su ti misli - takav ti je život"...i eto me ovde. Rešila sam da svoje misli iskažem naglas, pa da vidim kuda to vodi.

Februar je mesec koji me uvek rastuži - to je mesec u kom sam rođena. Ljudi se obično tome raduju, a meni tog dana (ustvari, ceo mesec), kao da neko na uvo šapuće: "starija si za jednu godinu, a šta si uradila?!" Iz mog ugla gledano - ne mnogo. Ali....

Dan posle proslave mog 28.rodjendana, da bi zajedno lečili mamurluk, najbolji prijatelj me odvede na kafu. Kafić - pristojan, malo uštogljena ekipa, ali za jutarnju kafu u 14.30h - zadovoljavajuće! Konobarica donosi kafu, čiji miris vraća u život....i pitanje mog Mlađe, kao grom iz vedrog neba: "Dokle ti misliš ovako? U stanju si sve da promeniš, okreneš svet naopačke, ali nisi ničim zadovoljna....Hoćeš li se više spametovati?!" A ja, kao skamenjena, spuštam jedva onu šolju sa kafom i pokušavam da se opasuljim....

Mislila sam da dok nešto ne bude izgovoreno, kao da ne postoji i nije se desilo, a on me sastavio sa 3 rečenice. Ne bi mi pravo ali ništa nisam pametno izgovorila - nasmejala sam se, kao uvek i odgovorila krajnje jednostavno: SHIT HAPPENS!!!

E pa nije baš tako!!!Neke gluposti u mom životu priredili su mi drugi, ali većinu sam ja organizovala sama. Vratim brzinski film unazad i imam šta da vidim - pre 30-ak dana sam iskočila iz šina i očajnički pokušavam da se povratim, ali ne ide.

Februar 2012. je doneo značajne promene u mom životu: novi posao, novi ljudi, moj brat dobio klinca....i pojavio se neko ko me izbacio iz koloseka. Ali ne, nije u pitanju ono što svima prvo padne na pamet. Nije sjajna ljubavna priča....naprotiv!

Sam susret sa NJIM nije ništa spektakularno, čak je više nalik klišeu, zato time neću da se zamaram...bitno je ono posle: onaj drugi, treći i ostali susreti. Kao da gledam svoj odraz u ogledalu, odnosno odraz onoga što želim da budem...e to je ono što me uplašilo. Nije on moja srodna duša, ništa tome slično. On je samo osoba koja se pojavila u pravom trenutku, na pravom mestu i pokrenula me...Naterao me da razmišljam u drugačijem smeru, da uradim stvari koje do tad nisam smela i pređem granice. I to je ono što je zbunilo moju okolinu, ali i mene samu...

Svi dotadašnji principi su pali, sve lampice za uzbunu su zablokirale i  sva ona visoko moralna načela su nestala. Po prvi put sam mislila da mogu sve, da ne postoje ograničenja i da se zidovi ruše...i super je osećaj!!! ali kratkotrajan....posle svega me bolela glava, a gorak ukus u ustima nije prolazio. Jednostavno TO me nije ispunilo. I bila sam u down-u...i NJEGA nema da me iščupa, ali to i nije bio njegov zadatak...On je svoju misiju, vezano za mene, ispunio.

A ja se još oporavljam. I nikom o tome ne govorim....osim sebi. Ali detalje neki drugi put...sad odoh da se spremim na brzinu. Čeka me stvorenje koje me ništa ne pita i voli me takvu kakva jesam..... i koje me šapom opominje da je vreme za šetnju!!!