obicna prica...

Uvek sam napadala muškarce u mojoj okolini kad kažu da ne razumeju žene. Tvrdila sam da su žene najdivnija i najjednostavnija bića. Krhka i nežna, koja  su spremna da uvek daju i povuku više,  i ne očekuju ništa zauzvrat. Ali sad sam i ja došla u situaciju da se zapitam, ko će razumeti žene???

Mi bi sve, a istovremeno ne bi ništa. Očekujemo da nam neko čita misli, da radi ono što mi poželimo a ne izgovorimo naglas. Stalno smo u stanju da pomalo bockamo i zvocamo, za kojekakve sitnice, a ni nama samima nije pravo kad nam neko non-stop broji oko gluposti. Možda će me neke žene zbog ovoga zamrzeti, ali ajde da budemo realne.

U posebnim situacijama dolaze do izražaja najgore ženske osobine. Koliko može jedna žena da bude đubre, mislilm da nijedan muškarac nije u stanju. Ovo kažem sa punim pravom, jer sam prisustvovala sceni u kojoj mi je na momenat bilo žao što sam istog pola kao dotična osoba.

Elem, M. je generalno (bar sam ja tako mislila) zadovoljna osoba. Ima dvoje krasne dečice, muža koji više nije tu, nego što jeste (čovek radi kako bi ispunio njene visoke prohteve) i vreme troši isključivo radeći ono što voli. Ode na posao, pokupi decu iz vrtića, poigra se sa njima, prosledi ih babi, ode kod frizera, na masažu i sl. i na kraju sa mužem na večeru, u provod ili jednostavno uživa sa njim u toplini finog (možda i previše) doma. Ali jednog dana, okrete se žena za 180 stepeni. Više joj to nije dovoljno. Smislila je kako muž treba da se iseli iz stana (za koji je dignut kredit, koji naravno on plaća) jer ona nije njegov sluga da mu pere, kuva i sprema, dočekuje ga i ispraća!!!! On čovek se iseli, šta će drugo...pokušavao je da dopre do nje, a ona ni da čuje. Nekako se posle par meseci situacija stabilizuje i dogovore se da se on vrati, ali pod strogim uslovima. Može da se vrati zbog dece, i da komuniciraju oko posla, kupovine stvari za kuću i oko dece, bez ikakvih fizičkih kontakata. I to je trajalo skoro 2 godine. Imali su u međuvremenu par konstruktivnih razgovora, gde je on njoj jasno stavljao do znanja da tako neće moći doveka. I nije mogao.  Jedne večeri, potpuno slučajno je upoznao L., skromnu curu koja je (kako on kaže) devojka čiji je osmeh njega oborio sa stolice. I ušao je u vezu sa njom, bez griže savesti. Njegova supruga je naravno to prokljuvila i po starom srpskom običaju, počela da se ponaša kao da je njihov brak do tada bio savršen. Ali, za njega više ništa što je ona uradila nije bilo dovoljno.

Prošle srede, moja kuma slavi detetu prvi rodjendan. Kumica prilazi da me upozna sa koleginicom: Ovo je moja draga koleginica M., znaš ona o kojoj sam ti pričala. i usput mi namigne, onako da samo ja ukapiram.sednem pored nje, prozborim neku, vidim nije neuka, nepismena,čak je vrlo uglađena i fina. Posle izvesnog vremena stiže njen muž da pokupi decu i odveze ih kući. Ona, bez srama, naglas počinje da ga proziva. Sve na foru jel si završio sa onom, jel si je odvezao kući pa se setio da imaš decu i slične gadosti. Kreću kući, a ja i moj darling izlazimo za njima i prisustvujemo sceni kojoj se nisam nadala ni najmanje. On koji ide ka kolima, deca pored njega, a ona 2 koraka iza, ide i drobi. Pritom, obraća se i njemu i deci. Stala sam zaprepašćena, nisam verovala da je to ona žena od malopre. Iz njenih usta su izletele takve bljuvotine, da je meni bilo neprijatno. Pod jedan, nit je to bilo vreme, ni mesto. Drugo, smatram da takvi razgovori nisu za dečije uši. A treće sam pomislila, pa čekaj, ODAKLE TI PRAVO?!zar nisi ti bila ta koja je je htela odvojene živote? Ali povređena sujeta je čudo...Usledila je i gomila pretnji, ucena i slično...zaista, neprijatno!

Moj darling i ja u tišini šetamo do kuće i razmišljam....Pa stvarno smo mi žene čudo!

Koliko čujem danas od moje kume, muž njene koleginice M. se iselio. Čovek je verovatno pukao. Nisam ga nijednog trenutka osudila (što je inače svojstveno ženama) što je našao drugu. Samo se nadam da će imati više sreće...

A M. mi uopšte nije žao. Kuma mi kaže da je sva nikakva, teško se miri sa tim da je on otišao, da će uslediti razvod, da je našao drugu (jel, Bože, kako je mogao?!). Pa ko joj je kriv? Jel htela da izigrava jaku i ženu modernih shvatanja? Pa, evo, sad ima priliku da se pokaže koliko je jaka...da ne kažem slaba.

A evo, darling mi dobacuje:"C,c,c, ko će vas žene razumeti?" 

I ja se pitam.... 

Nekad je najbolje samo ćutati. Sedeti u mraku i osluškivati mir. Biti spokojan!

Ja to već danima, mesecima nisam. Ne grize me savest. Daleko od toga. Samo nisam spokojna. Noći su mi duge, preduge. Snovi ružni i punii bola i straha. Odakle sve to?

Nikad nisam želela da budem JA uzrok nečijeg bola i nesreće, a ispada da sam upravo to postala. Ti tvrdiš da nisam, da je sve to već bilo gotovo i da ja nisam uzrok, već samo neko ko je ubrzao nešto neizbežno.

Znala sam u šta se upuštam-u borbu u kojoj ja nikako ne mogu da izađem kao pobednik, u kojoj ću biti samo još jedan u nizu gubitnika. Rekao si da vas dvoje već više od godine ne funkcionišete, da ste se do sad održali zbog dece i da je situacija takva trenutno, ali da to neće uticati na nas. Tvrdio si da svako vodi svoj život, a onda se ispostavi da druga strana to i ne misli baš tako.Prolazila sam zajedno sa tobom sve ružne stvari, sve ucene i krajnje neprijatne situacije. Podržala sam te u svemu što si odlučio, ali u ovome sad NEĆU! 

I iselio si se iz tog stana. I nisi mi rekao. Poštujem to, jer nisi hteo da se osećam ovako kako mi je sada. Kažem, ne grize me savest, sam si kriv za sve. Žao mi je samo što sam se ja našla u pravo vreme, ali na pogrešnom mestu. i što sam pustila da sve ovo ode predaleko.

Sam si rekao, želje su jedno, a mogućnosti i realnost nešto drugo i da iako ti želiš, misliš da je najpametnije da se više ne vidimo. Razlog? Krajnje kontradiktoran-ne želiš da mi jednog dana nesvesno prebaciš da sam ja kriva za sve. U suštini, shvatila sam da ti nisi baš načisto sam sa sobom, i da ne znaš šta hoćeš! Možda ne znam ni ja, ali dobro znam šta neću: NEĆU da budem neko čije ime će biti sinonim za bol i patnju i NEĆU da  uništavam sebe.

Idi ti svojim putem, koji god on bio...ali znam da na taj put ja neću ići sa tobom....

Veoma sam vedra osoba. Retko kad bi me neko sreo namrgođenu, a i kad sam namćorasta gledam da to preguram sama sa sobom. Kao što ne podnosim da me neko ozrači negativnom energijom, tako ni ja ne volim da je širim kad zapadnem u neku dubiozu...Zatvorim se i čitam, prošetam moje kučiće ili u miru svoje sobe pijem kafu i palim jednu za drugom....

Ali poslednjih dana, poleteli neki leptirići pa mi ne daju mira. Osmeh ne silazi sa lica, ali je nekako drugačiji-tako mi kažu. A i ima razloga....Pisamce i njegovo ime na displeju izmame mi smejuljak u uglu usana, totalno meni nesvojstven. Postajem nežna i razdragana posle razgovora i viđenja sa njim...moja majka kaže ( ma šta god joj to značilo) da u poslednje vreme može sa mnom i normalno da se razgovara...a ja sam ustvari toliko odsutna, da jedva kroz maglu mogu da se setim o čemu mi je pričala. Mama, ne zameri.

E ovako to izgleda....da plastično objasnim. Na hiljade šarenih balona je poletelo..kao u onom animiranom filmu UP, kada gomila balona podigne kuću...Njihove boje su jarke, da bole oči. i sve to zato što ih je on uneo u moj život....I hvala mu na tome. 

Pozitivno sam se iznenadila kada sam uhvatila sebe sa leptirićima u stomaku. Mislila sam da meni to više ne može da se desi...28 godina nije puno, a nije ni za bacanje, ali je 5 godina zajedničkog života sa nekim učinilo svoje, učinilo da se malo izgubim u prostoru i vremenu i zaboravim kako izgleda FLY SO HIGH...

i zato NJEMU hvala, što sam videla da ipak postoji ono nešto i da nisam skroz otupela, i hvala što mi je pomogao da ojačam veru u sebe....

Ali jednu sitnicu sam uvidela malo kasno-on jeste doneo te balone i pustio ih u moj život, ali je u ruci krio iglicu kojom buši jedan po jedan.....Jbg....Život ipak nije prava linija!

 

Moja Anuška je čudo...danas me po koji put iznenadila koliko ume da bude jaka. Ima ona svojih momenata kada poklekne, ali kao feniks opet se uzdigne i idemo dalje.

Pre 3 godine dijagnostikovan joj je karcinom dojke. Naravno, napad panike, hiljadu i jedna misao kroz glavu, ali čvrsto se držala. Umesto mi nju da tešimo, ona je nama (svojoj okolini) bila podrška. Puna pozitivne energije i uvek sa osmehom uz rečenice kako će njoj biti bolje i ako je Aca (njen mužić) do sad nije ubio, pa neće ni jedan rak to uspeti.

Odstranjena joj je dojka, i krenule su hemoterapije i zračenje. Izuzetno je teško podnosila fizički, ali psihički nije posustajala. I stalno je govorila kako ima još najmanje 27  stvari u životu koje bi želela da uradi. Zašto baš 29? zato što je imala toliko godina.... I pregurali smo to. I nastavila je da živi srećno...do jutros.

Jutros joj je doktor saopštio da joj je karcinom zahvatio štitnu žlezdu i da bi najbolje bilo da se odstrani u najkraćem vremenskom periodu. E, pa to je već previše! Na kratko smo razgovarale telefonom i opet je ona meni govorila kako će biti sve u redu i kako je ona jača od svega toga.

Sad se psihički pripremam da odem do nje i pogledam je u oči. Imam utisak da će mi se srce pocepati kad je budem videla...Kako i dokle više? Samo se pitam...

I krećem, jer znam da me nestrpljivo čeka...samo da je zagrlim. i znam da će mužu dati slobodno veče, kako bi nas dve bile same i kako bi se isplakala, kao i prvi put...Ali borićemo se! i znam da ćemo opet pobediti. Jer, jednostavno tako MORA!!! Pa, nemam ja 5 sestara....samo jednu!

Danas, u toku sastanka, poslovni partner počinje da kija do iznemoglosti....suze mu krenule. Pružam mu maramicu, a on meni ironično odgovara: "Pitam se koliko će to da me košta?". Nemo ga posmatramo svi u sali za sastanke, da bi nakon upotrebe te iste maramice, preleteo pogledom po kancelariji i samo rekao: "Pa kad od šarmantne žene nešto dobijete, to će skupo da vas košta. Ništa nije besplatno!"

Ostala sam, blago rečeno, šokirana. i to me je nateralo da malo razmišljam...Gde je nestala prosta ljubaznost? Da li je moguće, da kad god nešto nekome učinimo, ma koliko to bilo malo ili veliko očekujemo nešto zauzvrat? Zašto, uostalom, i ta druga strana ne misli da smo to jednostavno uradili bez ikakvih daljih očekivanja i bez zadnjih namera?

Moja kuma ima teoriju da su ljudi jednostavna bića koja se bore za goli opstanak i ma koliko to meni bilo strašno da prihvatim, jednostavno sve što uradimo-radimo iz koristi. Ja sa tim ne mogu i ne želim, u krajnjoj instanci, da se pomirim!!!

Kada nešto pružim, dam, poklonim - to radim zato što tako osećam i bez namera ili očekivanja da druga strana uzvrati na bilo koji način. Nije mi teško da pomognem potpunom neznancu na ulici, osećam se sjajno kada sklonim neku kucu sa ulice i za mene je neprocenjiv osmeh ljudi koje volim, koji uspem da im izmamim nekom sitnicom (ili velikom stvari). Mada, na kraju kad sagledam, to i jeste iz neke koristi. Ali ne materijalne ili nešto tome slično. To je moja lična satisfakcija i ono što čini da se ja bolje osećam. A na tu korist pristajem i rado je prihvatam!

U suštini, poenta i jeste pomoći i podariti radost onima koji ti ne mogu uzvratiti....i ako to učini da se osećaš ispunjeno i radosno, bar na trenutak, znači da ipak vredi....

Vec danima mi odzvanja u ušima rečenica koju moja draga prijateljica često koristi: "Kakve su ti misli - takav ti je život"...i eto me ovde. Rešila sam da svoje misli iskažem naglas, pa da vidim kuda to vodi.

Februar je mesec koji me uvek rastuži - to je mesec u kom sam rođena. Ljudi se obično tome raduju, a meni tog dana (ustvari, ceo mesec), kao da neko na uvo šapuće: "starija si za jednu godinu, a šta si uradila?!" Iz mog ugla gledano - ne mnogo. Ali....

Dan posle proslave mog 28.rodjendana, da bi zajedno lečili mamurluk, najbolji prijatelj me odvede na kafu. Kafić - pristojan, malo uštogljena ekipa, ali za jutarnju kafu u 14.30h - zadovoljavajuće! Konobarica donosi kafu, čiji miris vraća u život....i pitanje mog Mlađe, kao grom iz vedrog neba: "Dokle ti misliš ovako? U stanju si sve da promeniš, okreneš svet naopačke, ali nisi ničim zadovoljna....Hoćeš li se više spametovati?!" A ja, kao skamenjena, spuštam jedva onu šolju sa kafom i pokušavam da se opasuljim....

Mislila sam da dok nešto ne bude izgovoreno, kao da ne postoji i nije se desilo, a on me sastavio sa 3 rečenice. Ne bi mi pravo ali ništa nisam pametno izgovorila - nasmejala sam se, kao uvek i odgovorila krajnje jednostavno: SHIT HAPPENS!!!

E pa nije baš tako!!!Neke gluposti u mom životu priredili su mi drugi, ali većinu sam ja organizovala sama. Vratim brzinski film unazad i imam šta da vidim - pre 30-ak dana sam iskočila iz šina i očajnički pokušavam da se povratim, ali ne ide.

Februar 2012. je doneo značajne promene u mom životu: novi posao, novi ljudi, moj brat dobio klinca....i pojavio se neko ko me izbacio iz koloseka. Ali ne, nije u pitanju ono što svima prvo padne na pamet. Nije sjajna ljubavna priča....naprotiv!

Sam susret sa NJIM nije ništa spektakularno, čak je više nalik klišeu, zato time neću da se zamaram...bitno je ono posle: onaj drugi, treći i ostali susreti. Kao da gledam svoj odraz u ogledalu, odnosno odraz onoga što želim da budem...e to je ono što me uplašilo. Nije on moja srodna duša, ništa tome slično. On je samo osoba koja se pojavila u pravom trenutku, na pravom mestu i pokrenula me...Naterao me da razmišljam u drugačijem smeru, da uradim stvari koje do tad nisam smela i pređem granice. I to je ono što je zbunilo moju okolinu, ali i mene samu...

Svi dotadašnji principi su pali, sve lampice za uzbunu su zablokirale i  sva ona visoko moralna načela su nestala. Po prvi put sam mislila da mogu sve, da ne postoje ograničenja i da se zidovi ruše...i super je osećaj!!! ali kratkotrajan....posle svega me bolela glava, a gorak ukus u ustima nije prolazio. Jednostavno TO me nije ispunilo. I bila sam u down-u...i NJEGA nema da me iščupa, ali to i nije bio njegov zadatak...On je svoju misiju, vezano za mene, ispunio.

A ja se još oporavljam. I nikom o tome ne govorim....osim sebi. Ali detalje neki drugi put...sad odoh da se spremim na brzinu. Čeka me stvorenje koje me ništa ne pita i voli me takvu kakva jesam..... i koje me šapom opominje da je vreme za šetnju!!!

 

 

 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.