obicna prica...

Veoma sam vedra osoba. Retko kad bi me neko sreo namrgođenu, a i kad sam namćorasta gledam da to preguram sama sa sobom. Kao što ne podnosim da me neko ozrači negativnom energijom, tako ni ja ne volim da je širim kad zapadnem u neku dubiozu...Zatvorim se i čitam, prošetam moje kučiće ili u miru svoje sobe pijem kafu i palim jednu za drugom....

Ali poslednjih dana, poleteli neki leptirići pa mi ne daju mira. Osmeh ne silazi sa lica, ali je nekako drugačiji-tako mi kažu. A i ima razloga....Pisamce i njegovo ime na displeju izmame mi smejuljak u uglu usana, totalno meni nesvojstven. Postajem nežna i razdragana posle razgovora i viđenja sa njim...moja majka kaže ( ma šta god joj to značilo) da u poslednje vreme može sa mnom i normalno da se razgovara...a ja sam ustvari toliko odsutna, da jedva kroz maglu mogu da se setim o čemu mi je pričala. Mama, ne zameri.

E ovako to izgleda....da plastično objasnim. Na hiljade šarenih balona je poletelo..kao u onom animiranom filmu UP, kada gomila balona podigne kuću...Njihove boje su jarke, da bole oči. i sve to zato što ih je on uneo u moj život....I hvala mu na tome. 

Pozitivno sam se iznenadila kada sam uhvatila sebe sa leptirićima u stomaku. Mislila sam da meni to više ne može da se desi...28 godina nije puno, a nije ni za bacanje, ali je 5 godina zajedničkog života sa nekim učinilo svoje, učinilo da se malo izgubim u prostoru i vremenu i zaboravim kako izgleda FLY SO HIGH...

i zato NJEMU hvala, što sam videla da ipak postoji ono nešto i da nisam skroz otupela, i hvala što mi je pomogao da ojačam veru u sebe....

Ali jednu sitnicu sam uvidela malo kasno-on jeste doneo te balone i pustio ih u moj život, ali je u ruci krio iglicu kojom buši jedan po jedan.....Jbg....Život ipak nije prava linija!

 

Moja Anuška je čudo...danas me po koji put iznenadila koliko ume da bude jaka. Ima ona svojih momenata kada poklekne, ali kao feniks opet se uzdigne i idemo dalje.

Pre 3 godine dijagnostikovan joj je karcinom dojke. Naravno, napad panike, hiljadu i jedna misao kroz glavu, ali čvrsto se držala. Umesto mi nju da tešimo, ona je nama (svojoj okolini) bila podrška. Puna pozitivne energije i uvek sa osmehom uz rečenice kako će njoj biti bolje i ako je Aca (njen mužić) do sad nije ubio, pa neće ni jedan rak to uspeti.

Odstranjena joj je dojka, i krenule su hemoterapije i zračenje. Izuzetno je teško podnosila fizički, ali psihički nije posustajala. I stalno je govorila kako ima još najmanje 27  stvari u životu koje bi želela da uradi. Zašto baš 29? zato što je imala toliko godina.... I pregurali smo to. I nastavila je da živi srećno...do jutros.

Jutros joj je doktor saopštio da joj je karcinom zahvatio štitnu žlezdu i da bi najbolje bilo da se odstrani u najkraćem vremenskom periodu. E, pa to je već previše! Na kratko smo razgovarale telefonom i opet je ona meni govorila kako će biti sve u redu i kako je ona jača od svega toga.

Sad se psihički pripremam da odem do nje i pogledam je u oči. Imam utisak da će mi se srce pocepati kad je budem videla...Kako i dokle više? Samo se pitam...

I krećem, jer znam da me nestrpljivo čeka...samo da je zagrlim. i znam da će mužu dati slobodno veče, kako bi nas dve bile same i kako bi se isplakala, kao i prvi put...Ali borićemo se! i znam da ćemo opet pobediti. Jer, jednostavno tako MORA!!! Pa, nemam ja 5 sestara....samo jednu!

Danas, u toku sastanka, poslovni partner počinje da kija do iznemoglosti....suze mu krenule. Pružam mu maramicu, a on meni ironično odgovara: "Pitam se koliko će to da me košta?". Nemo ga posmatramo svi u sali za sastanke, da bi nakon upotrebe te iste maramice, preleteo pogledom po kancelariji i samo rekao: "Pa kad od šarmantne žene nešto dobijete, to će skupo da vas košta. Ništa nije besplatno!"

Ostala sam, blago rečeno, šokirana. i to me je nateralo da malo razmišljam...Gde je nestala prosta ljubaznost? Da li je moguće, da kad god nešto nekome učinimo, ma koliko to bilo malo ili veliko očekujemo nešto zauzvrat? Zašto, uostalom, i ta druga strana ne misli da smo to jednostavno uradili bez ikakvih daljih očekivanja i bez zadnjih namera?

Moja kuma ima teoriju da su ljudi jednostavna bića koja se bore za goli opstanak i ma koliko to meni bilo strašno da prihvatim, jednostavno sve što uradimo-radimo iz koristi. Ja sa tim ne mogu i ne želim, u krajnjoj instanci, da se pomirim!!!

Kada nešto pružim, dam, poklonim - to radim zato što tako osećam i bez namera ili očekivanja da druga strana uzvrati na bilo koji način. Nije mi teško da pomognem potpunom neznancu na ulici, osećam se sjajno kada sklonim neku kucu sa ulice i za mene je neprocenjiv osmeh ljudi koje volim, koji uspem da im izmamim nekom sitnicom (ili velikom stvari). Mada, na kraju kad sagledam, to i jeste iz neke koristi. Ali ne materijalne ili nešto tome slično. To je moja lična satisfakcija i ono što čini da se ja bolje osećam. A na tu korist pristajem i rado je prihvatam!

U suštini, poenta i jeste pomoći i podariti radost onima koji ti ne mogu uzvratiti....i ako to učini da se osećaš ispunjeno i radosno, bar na trenutak, znači da ipak vredi....

Vec danima mi odzvanja u ušima rečenica koju moja draga prijateljica često koristi: "Kakve su ti misli - takav ti je život"...i eto me ovde. Rešila sam da svoje misli iskažem naglas, pa da vidim kuda to vodi.

Februar je mesec koji me uvek rastuži - to je mesec u kom sam rođena. Ljudi se obično tome raduju, a meni tog dana (ustvari, ceo mesec), kao da neko na uvo šapuće: "starija si za jednu godinu, a šta si uradila?!" Iz mog ugla gledano - ne mnogo. Ali....

Dan posle proslave mog 28.rodjendana, da bi zajedno lečili mamurluk, najbolji prijatelj me odvede na kafu. Kafić - pristojan, malo uštogljena ekipa, ali za jutarnju kafu u 14.30h - zadovoljavajuće! Konobarica donosi kafu, čiji miris vraća u život....i pitanje mog Mlađe, kao grom iz vedrog neba: "Dokle ti misliš ovako? U stanju si sve da promeniš, okreneš svet naopačke, ali nisi ničim zadovoljna....Hoćeš li se više spametovati?!" A ja, kao skamenjena, spuštam jedva onu šolju sa kafom i pokušavam da se opasuljim....

Mislila sam da dok nešto ne bude izgovoreno, kao da ne postoji i nije se desilo, a on me sastavio sa 3 rečenice. Ne bi mi pravo ali ništa nisam pametno izgovorila - nasmejala sam se, kao uvek i odgovorila krajnje jednostavno: SHIT HAPPENS!!!

E pa nije baš tako!!!Neke gluposti u mom životu priredili su mi drugi, ali većinu sam ja organizovala sama. Vratim brzinski film unazad i imam šta da vidim - pre 30-ak dana sam iskočila iz šina i očajnički pokušavam da se povratim, ali ne ide.

Februar 2012. je doneo značajne promene u mom životu: novi posao, novi ljudi, moj brat dobio klinca....i pojavio se neko ko me izbacio iz koloseka. Ali ne, nije u pitanju ono što svima prvo padne na pamet. Nije sjajna ljubavna priča....naprotiv!

Sam susret sa NJIM nije ništa spektakularno, čak je više nalik klišeu, zato time neću da se zamaram...bitno je ono posle: onaj drugi, treći i ostali susreti. Kao da gledam svoj odraz u ogledalu, odnosno odraz onoga što želim da budem...e to je ono što me uplašilo. Nije on moja srodna duša, ništa tome slično. On je samo osoba koja se pojavila u pravom trenutku, na pravom mestu i pokrenula me...Naterao me da razmišljam u drugačijem smeru, da uradim stvari koje do tad nisam smela i pređem granice. I to je ono što je zbunilo moju okolinu, ali i mene samu...

Svi dotadašnji principi su pali, sve lampice za uzbunu su zablokirale i  sva ona visoko moralna načela su nestala. Po prvi put sam mislila da mogu sve, da ne postoje ograničenja i da se zidovi ruše...i super je osećaj!!! ali kratkotrajan....posle svega me bolela glava, a gorak ukus u ustima nije prolazio. Jednostavno TO me nije ispunilo. I bila sam u down-u...i NJEGA nema da me iščupa, ali to i nije bio njegov zadatak...On je svoju misiju, vezano za mene, ispunio.

A ja se još oporavljam. I nikom o tome ne govorim....osim sebi. Ali detalje neki drugi put...sad odoh da se spremim na brzinu. Čeka me stvorenje koje me ništa ne pita i voli me takvu kakva jesam..... i koje me šapom opominje da je vreme za šetnju!!!

 

 

 

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.