obicna prica...

Uvek sam napadala muškarce u mojoj okolini kad kažu da ne razumeju žene. Tvrdila sam da su žene najdivnija i najjednostavnija bića. Krhka i nežna, koja  su spremna da uvek daju i povuku više,  i ne očekuju ništa zauzvrat. Ali sad sam i ja došla u situaciju da se zapitam, ko će razumeti žene???

Mi bi sve, a istovremeno ne bi ništa. Očekujemo da nam neko čita misli, da radi ono što mi poželimo a ne izgovorimo naglas. Stalno smo u stanju da pomalo bockamo i zvocamo, za kojekakve sitnice, a ni nama samima nije pravo kad nam neko non-stop broji oko gluposti. Možda će me neke žene zbog ovoga zamrzeti, ali ajde da budemo realne.

U posebnim situacijama dolaze do izražaja najgore ženske osobine. Koliko može jedna žena da bude đubre, mislilm da nijedan muškarac nije u stanju. Ovo kažem sa punim pravom, jer sam prisustvovala sceni u kojoj mi je na momenat bilo žao što sam istog pola kao dotična osoba.

Elem, M. je generalno (bar sam ja tako mislila) zadovoljna osoba. Ima dvoje krasne dečice, muža koji više nije tu, nego što jeste (čovek radi kako bi ispunio njene visoke prohteve) i vreme troši isključivo radeći ono što voli. Ode na posao, pokupi decu iz vrtića, poigra se sa njima, prosledi ih babi, ode kod frizera, na masažu i sl. i na kraju sa mužem na večeru, u provod ili jednostavno uživa sa njim u toplini finog (možda i previše) doma. Ali jednog dana, okrete se žena za 180 stepeni. Više joj to nije dovoljno. Smislila je kako muž treba da se iseli iz stana (za koji je dignut kredit, koji naravno on plaća) jer ona nije njegov sluga da mu pere, kuva i sprema, dočekuje ga i ispraća!!!! On čovek se iseli, šta će drugo...pokušavao je da dopre do nje, a ona ni da čuje. Nekako se posle par meseci situacija stabilizuje i dogovore se da se on vrati, ali pod strogim uslovima. Može da se vrati zbog dece, i da komuniciraju oko posla, kupovine stvari za kuću i oko dece, bez ikakvih fizičkih kontakata. I to je trajalo skoro 2 godine. Imali su u međuvremenu par konstruktivnih razgovora, gde je on njoj jasno stavljao do znanja da tako neće moći doveka. I nije mogao.  Jedne večeri, potpuno slučajno je upoznao L., skromnu curu koja je (kako on kaže) devojka čiji je osmeh njega oborio sa stolice. I ušao je u vezu sa njom, bez griže savesti. Njegova supruga je naravno to prokljuvila i po starom srpskom običaju, počela da se ponaša kao da je njihov brak do tada bio savršen. Ali, za njega više ništa što je ona uradila nije bilo dovoljno.

Prošle srede, moja kuma slavi detetu prvi rodjendan. Kumica prilazi da me upozna sa koleginicom: Ovo je moja draga koleginica M., znaš ona o kojoj sam ti pričala. i usput mi namigne, onako da samo ja ukapiram.sednem pored nje, prozborim neku, vidim nije neuka, nepismena,čak je vrlo uglađena i fina. Posle izvesnog vremena stiže njen muž da pokupi decu i odveze ih kući. Ona, bez srama, naglas počinje da ga proziva. Sve na foru jel si završio sa onom, jel si je odvezao kući pa se setio da imaš decu i slične gadosti. Kreću kući, a ja i moj darling izlazimo za njima i prisustvujemo sceni kojoj se nisam nadala ni najmanje. On koji ide ka kolima, deca pored njega, a ona 2 koraka iza, ide i drobi. Pritom, obraća se i njemu i deci. Stala sam zaprepašćena, nisam verovala da je to ona žena od malopre. Iz njenih usta su izletele takve bljuvotine, da je meni bilo neprijatno. Pod jedan, nit je to bilo vreme, ni mesto. Drugo, smatram da takvi razgovori nisu za dečije uši. A treće sam pomislila, pa čekaj, ODAKLE TI PRAVO?!zar nisi ti bila ta koja je je htela odvojene živote? Ali povređena sujeta je čudo...Usledila je i gomila pretnji, ucena i slično...zaista, neprijatno!

Moj darling i ja u tišini šetamo do kuće i razmišljam....Pa stvarno smo mi žene čudo!

Koliko čujem danas od moje kume, muž njene koleginice M. se iselio. Čovek je verovatno pukao. Nisam ga nijednog trenutka osudila (što je inače svojstveno ženama) što je našao drugu. Samo se nadam da će imati više sreće...

A M. mi uopšte nije žao. Kuma mi kaže da je sva nikakva, teško se miri sa tim da je on otišao, da će uslediti razvod, da je našao drugu (jel, Bože, kako je mogao?!). Pa ko joj je kriv? Jel htela da izigrava jaku i ženu modernih shvatanja? Pa, evo, sad ima priliku da se pokaže koliko je jaka...da ne kažem slaba.

A evo, darling mi dobacuje:"C,c,c, ko će vas žene razumeti?" 

I ja se pitam.... 

Nekad je najbolje samo ćutati. Sedeti u mraku i osluškivati mir. Biti spokojan!

Ja to već danima, mesecima nisam. Ne grize me savest. Daleko od toga. Samo nisam spokojna. Noći su mi duge, preduge. Snovi ružni i punii bola i straha. Odakle sve to?

Nikad nisam želela da budem JA uzrok nečijeg bola i nesreće, a ispada da sam upravo to postala. Ti tvrdiš da nisam, da je sve to već bilo gotovo i da ja nisam uzrok, već samo neko ko je ubrzao nešto neizbežno.

Znala sam u šta se upuštam-u borbu u kojoj ja nikako ne mogu da izađem kao pobednik, u kojoj ću biti samo još jedan u nizu gubitnika. Rekao si da vas dvoje već više od godine ne funkcionišete, da ste se do sad održali zbog dece i da je situacija takva trenutno, ali da to neće uticati na nas. Tvrdio si da svako vodi svoj život, a onda se ispostavi da druga strana to i ne misli baš tako.Prolazila sam zajedno sa tobom sve ružne stvari, sve ucene i krajnje neprijatne situacije. Podržala sam te u svemu što si odlučio, ali u ovome sad NEĆU! 

I iselio si se iz tog stana. I nisi mi rekao. Poštujem to, jer nisi hteo da se osećam ovako kako mi je sada. Kažem, ne grize me savest, sam si kriv za sve. Žao mi je samo što sam se ja našla u pravo vreme, ali na pogrešnom mestu. i što sam pustila da sve ovo ode predaleko.

Sam si rekao, želje su jedno, a mogućnosti i realnost nešto drugo i da iako ti želiš, misliš da je najpametnije da se više ne vidimo. Razlog? Krajnje kontradiktoran-ne želiš da mi jednog dana nesvesno prebaciš da sam ja kriva za sve. U suštini, shvatila sam da ti nisi baš načisto sam sa sobom, i da ne znaš šta hoćeš! Možda ne znam ni ja, ali dobro znam šta neću: NEĆU da budem neko čije ime će biti sinonim za bol i patnju i NEĆU da  uništavam sebe.

Idi ti svojim putem, koji god on bio...ali znam da na taj put ja neću ići sa tobom....